Улогујте се  

   

 

ЈОВАН КАШИЋ

 

ЈОВАН КАШИЋ, син Бранка Кашића и Марије (р. Бришић у Северину) рођен је у Великом Грђевцу 13. јуна 1933. године. Јованов отац Бранко рођени је брат Душана Кашића.

Са осам година, 1941, Јован је са породицом прогнан од усташких власти из Великог Грђевца и Други свјетски рат проводи у Малој Плани код Смедереввске Паланке. Послије рата основну школу завршава у Великом Грђевцу, Гимназију у Бјеловару, а дипломира на Филозофском факултету у Новом Саду, гдје докторира 1965. на истраживању језика Милована Видаковића и гдје је до краја живота редовни професор на Катедри за јужнословенске језике.

Јован Кашић је био један од најистакнутијих стручњака на пољу лексикографије и синтаксе, дугогодишњи члан Управног одбора Матице српске, руководилац научног пројекта Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске, а велики удио је имао и у осавремењавању наставе језика као аутор многих уџбеника. У својој научној каријери највише пажње је посветио раду Вука Караџића, био је врстан зналац књижевног језика Вуковог доба, а посебно лексикографске проблематике те епохе. Многи радови о Вуковом „Српском рјечнику“ своју круну су добили у обимном поговору новом издању тог рјечника из 1852, а који је Јован Кашић приредио у оквиру Вукових сабраних дјеле у издању „Просвете“. У сарадњи са академиком Павлом Ивићем објавио је и значајан рад у оквиру едиције „Историја српског народа“ – „О језику Срба у раздобљу од 1804. до 1878. године“.

Умире од срца у Новом Саду, 7. фебруара 1987. године у напону снаге, прије но што је досегао врх свог научног рада.

Са Надом, кћерком Васе Чанковића из Плавница код Бјеловара има 1961. кћер Браниславу и 1968. сина Момчила.

Библиографија1

Кашић, Јован, О јекавском говору Великог Грђевца, села југоисточно од Бјеловара , Зборник за филологију и лингвистику, Нови Сад, 1963, књ.6,стр. 149-157

Кашић, Јован, Лексичко-фразеолошке иновације условљене присношћу са писаним текстом и граматичким навикама, Наш језик, 1967, XVI /1-2.

Показано је да постоји интерференција између писаног и усменог текста у виду наведених иновација.

Кашић, Јован, Допуне индиректног објекта уз глаголе слушања и говорења, Зборник за филолоgију и лингвистику, XI, Нови Сад, Матица

српска, 1968, стр. 105–108.

Кашић, Јован, Градске речи у Вуковом Рјечнику, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду , књ.XI/1,, Нови Сад, 1968, стр. 147-178.

Кашић, Јован, Језик Милована Видаковића, Филозофски факултет, Нови Сад 1968.

Кашић, Јован, Виноградарска лексика у Срему, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Нови Сад, 1971, књ. XIV/1 стр. 159-180.

Кашић, Јован, Фразеолошке појаве у приватним писмима из прве половине XIX века, Зборник за филологију и лингвистику, 1971, бр. 14/1, стр. 91-102.

Устројство и правила употребе тих фразеологизама анализирају се на основу писама упућених Миловану Видаковићу

Кашић, Јован, Фонолошки, морфолошки и семантички дублети у Вуковом Рјечнику, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду , књ. XV/1, Нови Сад, 1972, стр. 105-142.

Кашић, Јован, Лексика рускосколвенског порекла и лексички фонд српскохрватског језика, Књижевност и језик, 1972, бр. 1-2, стр. 136-141.

Анализирају се именице на "-ије" и њихови еквиваленти у српскохрватском језику.

Кашић, Јован, Прилог познавању разговорне лексике, Зборник за филологију и лингвистику, 1972, бр. 15/1, стр. 35-52.

Пореди се лексика с почетка 19. века са савременом књижевном и издваја шест карактеристика (померање значења, различит суфикс, замена другом речи, губљење речи из књижевног језика, стабилност фреквенције суфикса, чињеница да осећају као "западно"

Кашић, Јован, Неке фразеолошке и лексичке особитости Вукових пословица, МСЦ 3, 1973, стр. 67-72.

Опште карактеристике пословица, указивање на специфичности у лексици и фразеологији и њихов однос према општој употреби.

Кашић, Јован, Вукове пословице као грађа за језичка испитивања, Зборник за филологију и лингвистику, Нови Сад, 1973, XVI/1, стр. 125-136.

Кашић, Јован, Прилог проучавању назива за годину и годишња доба у српскохрватском језику, Зборник за филологију и лингвистику, Нови Сад,1978, бр. 21/1, стр. 167-176.

Било је више назива, а неки су били вишезначни, временом многи су се изгубили, а вишезначни сведени.

Кашић, Јован, Из историје наше пољопривредне терминологије,Зборник за филологију и лингвистику, Нови Сад,1978, бр. 21/2, стр. 79-84.

Прате се промене тог лексичког слоја условљене променама у начину производње.

Кашић, Јован, Неке појаве у вези са ословљавањем (на материјалу Вуковог Српског рјечника), Лекс 82, стр. 91-94. и у „Трагом Вукове речи“, Матица српска, Нови Сад, 1987, стр.200-207.

Велики број тих речи у употреби и сложена правила њихове дистрибуције унутар српске патријархалне средине, на примеру речи за ословљавање код Вука.

Кашић, Јован,Иновације у српскохрватској фразеологији, Књижевни језик, 1983, год. 12, бр. 2, стр. 61-69.

Приказ иновирања код неколико савремених писаца.

Кашић, Јован, Дублетна образовања у Вуковом Српским рјечнику, МСЦ 122, св 2, 1983, стр. 27-32

Посматра обраду именичких творбених дублета и показује да је Вук, с неким изузецима, давао предност облицима који су били више уобичајени и који су се и до данас сачували као доминантни.

Кашић, Јован и др, (1983). Фразеолошки речник српскохрватског језика,

српскохрватско-мађарски, Нови Сад, Филозофски факултет и Завод

за издавање уџбеника, 1983.

Кашић, Јован, Извори и грађа за Речник славеносрпског језика, Лек 84, стр. 91-95.

Основни ставови, проблеми и резултати дотадашњег рада.

Кашић, Јован, Фразеологија у делу Милована Глишића, МСЦ 13, св. 2, 1984, стр.13-18.

Показује се да је урбанизација књижевног језика донекле утицала на фразеологију.

Кашић, Јован,Хаџићево "Образавање српски речи" и Вукова "Главна сврсивања, МСЦ 14, св 3, 1985, стр. 39-46.

Поређење и анализа Вуковог и Хаџићевог рада о творби. У њима су утврђена два главна приступа проучавању грађења речи.

Кашић, Јован, Неке језичке појаве у пословицама и загонеткама, Књижевни језик 15-2, Сарајево, 1986, стр. 159-162.

Кашић, Јован, У оквиру планираних 40 томова Сабраних дела Вука Стефановића Караџића „Просвета” у Београду, а поводом 150. годишњице од смрти Вука Караџића, Јован Кашић је је 1986. приредио СРПСКИ РЈЕЧНИК III, те одељке Напомене и објашњења и Белешке о овом издању.

Кашић, Јован, Трагом Вукове речи - чланци и расправе, Матица српска, Нови Сад , 1987.

Кашић, Јован, Продуктивна морфолошка средства у жаргону, НССУВД, 16/1, Београд, 1987, 71-74.

Кашић, Јован: Однос Павла Соларића према лексици књижевног језика // Лексикографија и лексикологија, посебна издања, зборник радова, књ. LXXXV, АНУБиХ, Одјељење друштвених наука, књ. 21, Сарајево, 1988, 181-187.

У решавању проблема непостојећег терминосистема, Соларић се опредељује за стварање домаће терминологије са ослонцем на рускословенски језик.

Иако није дио ове библиографије, наводимо и референцу везану за рад Шкрбина Злате из Бјеловара и опште билогорске теме којима се бави овај сајт . На врху овог рада, у посвети се налази – Рађено под руководством проф. др Јована Кашића

Шкрбина, Злата,Терминологија ткања и обраде лана и конопље у селима Билогоре с напоменама о локалним говорима, Прилози проучавању језика, Нови Сад, 1979, бр. 15, стр. 137-148. - Опис језичких особина говора, општи поглед на терминологију, абецедно уређен списак.

 

 

_________

1 Ради се о дијелу доступнијих референци које је сакупио Р. Раделић, комплетна библиографија захтјевала би опсежнији истраживачки рад

2 Сваке године, у септембру месецу, у Вукове дане, сад већ преко 40 пута, одржава се у организацији МСЦ-а Међународни научни скуп (са темама из српског језика и књижевности), на коме учествују научници из целога света који се баве славистиком, посебно србистиком. После одржаног научног скупа објављују се зборници. Досада је изишла читава библиотека од око 100 књига, које се налазе у свим светским славистичким библиотекама у свету, на око преко 110 катедара на којима се предаје српски језик.
Током протеклих деценија на научним скуповима МСЦ-а учествовао је велики број научника, међу којима су и највећа имена светске лингвистике, славистике и србистике (Никита Иљич Толстој, Алберт Лорд, Станислав Хафнер, Том Екман и др.), као и сви значајни домаћи филолози (академици, професори универзитета).

   

Ко је на мрежи: 30 гостију и нема пријављених чланова