Улогујте се  

   

 

memorandum

 

Завичајно удружење „Билогора“ окупља бивше житеље источне Билогоре и њихове потомке, који сада живе у свим земљама насталим од бивше Југославије, широм Европе и на свим континентима осим Антарктика.

Источна Билогора је простор смјештен на сјеверозападу данашње Републике Хрватске који се од Оровца на западу до Јасенаша на истоку протеже на једва 40 километара дужине и ту је на око 700 квадратних километара код највеће експанзије српског становништва, непосредно пред 2. свјетски рат у 54 насеља живјело 18.000 српских житеља. Ова популација је простор Билогоре почела насељавати као хришћански зид према турској империји између 1597. и 1606. године, а током вијекова кроз бројне родословне везе се хомогенизовала и створила јединствен билогорски род који је чинио већинско становништво све до пред крај 19. вијека. У ранијим временима, од доласка Срба на Војну крајину до коначног нестанка турске опасности, ова већина се протезала и даље према Калнику, али је постепено маргинализована досељавањем несрпског становништва из залеђа Војне крајине и аустријских земаља, унијаћењем и коначно, геноцидом у 20. вијеку. 

Zona granice mala

  Страшни погроми над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату и чудовишни, у историји незапамћени злочини које су починили припадници квислиншке војске Независне Државе Хрватске, затрли су трећину српског живља на Билогори, а друга трећина се изгубила расељавањем у послијератном периоду. У оправданој бојазни од пријетњи новог хрватског ексклузивизма 1991. године, поучени историјским искуством и надолазећим ратом, послије провокација, премлаћивања и првих убистава Срби Билогоре су се организовали и наоружалибранили своје куће и села и у неравноправној борби, послије хрватског напада пошли на пут без повратка 1. новембра 1991. Тада је ријеку Илову прешло и зачеље дуге тракторске колоне у којој су били житељи 23 комплетна билогорска села и дио становништва још 15 других насеља. Уз Србе, ту је било и Хрвата, Чеха, Мађара, Рома, па чак и Италијана.

Са срушеним домовима и спаљеним храмовима на билогорском згаришту се нашло много више – овдје је изгорио свијет!

Први пут се у историји десио планетарни, цивилизацијски злочин. Није ријеч о слугерањама које су га извршиле, већ о моћним свјетским силама које су их инструирале, подржале и на крају наградиле. 

Пред древним српским и билогорским родом нашао се послије четири вијека још једном отворени, дуги, дуги царски друм. Тешко је било, а за многе и данас недостижно, саживјети се са мишљу да је све, од историје, етике, права и правде, све или скоро све лажно, фалсификовано или крајње погрешно и да се азбука преживљавања мора учити изнова и „без оца и без учитеља“. Мало је тјешила помисао да су наше судбине и „судбина свијета писане истом руком“. Иако, гледајући данас са дистанце, не можемо а да не осјетимо помало и неку захвалност према онима који су нас насилно удаљили са духовног сметлишта какво је постала западна цивилизација.

Билогорци су данас расијани у читавом свијету, са опасношћу да се утопе и асимилирају у друге словенске и несловенске средине и забораве наслијеђе рода, чиме би зло и неправда занавијек тријумфовали. Скоро двије деценије по изласку из Билогоре, почетком 2008, потомци ратара и ратника састали су се да отворе нову књигу, на истом мјесту и са истим писменима којима је пред десет миленијума све и почело.

Понеки запис из те књиге наћи ће пут и до ових страница.

 grocka mala

 

ИЗВОДИ ИЗ СТАТУТА усвојеног на Оснивачкој скупштини Завичајног удружења „Билогора“ одржаној 8. новембра 2008. године у Београду:

Члан 8.

Циљеви Завичајног удружења „Билогора“ су следећи:

-  Успостављање организованих облика контаката између људи пореклом са источне Билогоре, чија се главнина данас налази у Републици Србији, а знатан број у другим бившим југословенским земљама и у расејању по читавом свету; 

-  Чување упамћених традиција предака и свести о пореклу, промовисање свести о специфичном билогорском роду и брига о његовом опстанку у наметнутим условима;

-  Евидентирање родословних веза становништва источне Билогоре;

-  Истраживање и неговање историјског наслеђа и културне традиције билогорског краја;

-  Истраживање и афирмација доприноса појединих стваралаца пореклом из источне Билогоре српској и светској науци и уметности;

-  Информисање о породицама чланова Завичајног удружења „Билогора“, брига о њиховом социјалном статусу и организација међусобне помоћи;

-  Заштита, унапређење и промоција људских права чланова удружења који имају избеглички статус, организација правне помоћи, информисања и саветовања;

-  Подршка иницијативама за повратак узурпиране  имовине и остваривање других права чланова удружења у Хрватској правним средствима и јавним заговарањем.

Члан 12.

Редовни чланови Завичајног удружења „Билогора“ могу бити сва лица, без обзира на државну, националну, верску или расну припадност, која испуњавају бар један од следећих услова:

-  да су они лично или неко од њихових ближих и даљих предака рођени на подручју Билогоре;

-  да су део живота провели са сталним боравком на подручју Билогоре;

-  да су супружници или чланови уже породице лица која испуњавају претходне услове;

-  да су у пријатељским везама са Билогорцима и да прихватају програмске циљеве и Статут Завичајног удружења „Билогора“.

Члан 13.

Одлуку о пријему у редовно чланство доноси Управни одбор „Билогоре“ на основу усмене или писмене молбе, односно приступнице лица које жели да буде члан удружења. Приступна молба може бити и групни списак са појединачним потписима и приложеним персоналним подацима које због евиденције прописује Управни одбор. 

Pristupnica mala

 Приступница у pdf формату   

Приступницу или молбу послати на

е-mail bilogorain@gmail ili na adresu „Билогоре“ - Тоше Јовановића 16, Београд

DSCN4309b mala

Сједница управног одбора Завичајног удружења „Билогора“, 1. март 2014.

   

Ко је на мрежи: 4 гостију и нема пријављених чланова